04. 02. 2012

PRESS RS

KOMENTAR DANA – Dubravko Curać

Flekanje

Iako bi u sportu rezultati trebalo da budu merilo uspešnosti, raznorazni izbori najboljih sportista, koji stižu krajem svake godine, pokazuju sasvim suprotno. Upravo zato često se otvara pitanje hoće li se ta politika ikada odmaći od sporta ili ćemo se stalno voditi onom „da nam odabrani moraju biti najbolji, umesto da nam najbolji postaju vrhunski“.

Politika u sportu je normalna stvar svugde u svetu, ali je dozirana i ne pokušava, niti može, menjati istoriju. Politika se preko sporta promoviše svugde u svetu, ali ga ne zloupotrebljava. Nažalost, kod nas, kao i u svemu ostalom, sve preraste u lične obračune, podelu na podobne i nepodobne, a tu se završava svaka logika.

Teško je razumeti one koji odlučuju o najboljim da imaju hrabrosti da nagrade i priznanja dele svojim partijskim kolegama, kumovima, rodbini, deci, pa čak i sami sebi. Verovatno ne znaju da sport nije politika, da se rezultati ne mogu promeniti i da tu nema političkih kompromisa.

Ako si najbolji, onda si najbolji. Stranka je nebitna.

Teško je razumeti i to da sportisti iz Republike Srpske mogu biti na prvom mestu u nekom bh. izboru, a da to nisu u svojoj republici, pa čak ni u svom gradu. Još je gore da se neko ko je poslednji u BiH nekim posebnim kriterijumom nađe ispred svih u Srpskoj. To niti ima veze sa sportom, niti se može nazvati odgovorom koji ima neku snagu.

Kako to objasniti onima koji sede u žirijima, kada su to najčešće face iz drugih redova, koje se na sportskim manifestacijama pojavljuju uglavnom kada im je šef tu kako bi ugurali glavu prilikom fotografisanja, a kasnije tu sliku nosili u partijskoj knjižici.

Bez namere da se ovom prilikom dele bilo kakve lekcije, ti sportski „funkcioneri" trebalo bi da znaju da svaka nagrada treba da ima svoju težinu i da zbog njihovih budalaština najveći ceh plaćaju oni koje u svojim izborima guraju u prvi plan. Umesto da dobiju podstrek u daljem radu, ne umanjujući njihov trud i velika odricanja, dobijena priznanja će im u stvari biti fleka, koju će teško oprati tokom svoje karijere.

Hteli to priznati ili ne, izbori sportista imaju sve manju snagu jer sportska javnost Republike Srpske, i pored toga što žmuri, zna ko su najbolji od najboljih.