Srbija šampion po broju abortusa!

Srbija šampion po broju abortusa!

07.06.2014.Ažurirano: 23.06.2016.
Kada su namerni pobačaji dece u pitanju Srpkinje su šampionke Evrope. Bez ozbiljnije konkurencije. U proseku, svaka Srpkinja abortira tri puta. Procenjuje se da se svake godine u Srbiji izvrši i do 150.000 abortusa.

Za isto vreme rodi se samo 70.000 dece. Zbog nasilnog prekida trudnoća Srbija je za deset godina izgubila jedan grad veličine Beograda. Po broju korisnica pilula za kontracepciju i hormonske spirale Srbija je na poslednjem mestu na kontinentu.

Više sahrana od porođaja

Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, u kojima se neplanirana trudnoća uglavnom događa mladim i neudatim ženama, u Srbiji se na prekid trudnoće najčešće odlučuju udate žene, u najboljim godinama, koje iz nekog razloga ne žele da imaju više dece. Skoro 75 odsto prekinutih trudnoća odnosi se na ovu kategoriju ženske populacije. Njihovo najčešće objašnjenje jeste da njima ne treba više od jednog ili dva deteta, a kao najčešći izgovor služi im teška ekonomska situacija.

Razlog je i nesvatljivo visoka socijalna tolerancija prema nasilnom prekidu trudnoće u društvu koje je siromašno, u kojem se po jednoj udatoj ženi rađa manje od dvoje dece (1,4 deteta) i u kojem se godišnje obavi oko 35.000 sahrana više nego porođaja.

Prosečna žena u Srbiji rađa 1,4 deteta, u Evropi je taj prosek 1,6 dece, a za prostu reprodukciju stanovništva neophodno je da Srpkinje i njihove sugrađanke rađaju najmanje 2,2 dece.
Slede devojke koje su u dugogodišnjoj vezi, ali koje ni nakon godina zajedničkog života i upoznavanja nisu načisto da li je muškarac s kojim su "onaj pravi", s kojim žele da imaju potomstvo ili samo "privremeno rešenje", koje im služi da ne budu same, da zadovolje seksualne potrebe ili, što je sve češći slučaj, svoje kratkoročne materijalne prohteve. Po sistemu nije važno kakav je, važno je da ima mnogo para.

Godišnje se na abortus odluči i između 6.000 i 10.000 devojaka od 16 do 19 godina, koje tek upoznaju svoju seksualnost, a koje nasilnim prekidom trudnoće ozbiljno ugrožavaju svoje zdravlje i plodnost.

Kondom koristi 3,6 odsto mladih
Prema rezultatima reprezentativnog istraživanja, svega 3,6 odsto seksualno aktivnih mladih Srba seti se da upotrebi kondom, kao najjednostavniji način zaštite, dok njihovi vršnjaci iz drugih zemalja, sredstva kontracepcije koriste u 62,5 do 97 odsto slučajeva.
Svake godine od hiljadu devojaka ovog uzrasta njih 50, po zvaničnim podacima, ima prekid neplanirane trudnoće. Ti podaci sigurno nisu tačni, jer uglavnom potiču iz državnih zdravstvenih ustanova. Privatne ih retko, a najčešće uopšte ne dostavljaju. A praksa pokazuje da se žene, radi zaštite privatnosti, u znatno većem broju odlučuju da neželjenu trudnoću prekidaju u privatnim nego u državnim ustanovama. Često i u drugim gradovima. Posebno kad su u pitanju devojke, koje trudnoću uglavnom kriju i od svojih roditelja.

Po procenama stručnjaka, na svaki prijavljeni slučaj prekida trudnoće kod maloletnih devojaka dolazi još šest neprijavljenih i oni se obavljaju upravo u privatnim klinikama.
U kojoj meri privatne ordinacije ignorišu zakonsku obavezu da registruju svaki prekid trudnoće dovoljno govori podatak da je 2007. godine u Beogradu prijavljeno samo 256 abortusa. U isto vreme, ginekolozi u državnim ustanovama prijavili su 9.024 nasilna pobačaja.

Ako je tačna procena zdravstvenih radnika da se poslednjih godina oko dve trećine nasilnih prekida trudnoće "preselilo" u privatni sektor, to znači da 2007. godine u Beogradu nije izvršeno 256 već oko 18.000 abortusa u privatnim ginekološko-akušerskim ustanovama.

Jedan od razloga zašto ne prijavljuju "svoje" abortuse je taj što vrlo mali broj njih, tek nekoliko desetina, imaju dozvolu za obavljanje ovih zdravstvenih usluga.
Pravilnik o uslovima za obavljanje prekida trudnoće nalaže da se, zbog mogućih komplikacija, u lekarskom timu nalaze ginekolog-akušer, transfuziolog i anesteziolog, kao i da ustanova ispunjava stroge tehničke i higijenske standarde. Većina privatnih ordinacija to ne može da obezbedi, pa i ne traže dozvolu, već rade na divlje. Pa kako bog da.

Lakše pod nož, nego se zaštititi

- Abortus nosi veliki rizik od infekcija, krvarenja i mehaničkih povreda, koje kasnije mogu biti uzrok steriliteta - upozorava dr Dejan Stojanović, ginekolog u porodilištu "Narodni front".

Prema njegovim rečima, u današnje vreme, na ovom stepenu razvoja svesti ljudi i medicine, kada postoje brojni načini sigurne zaštite, namerni prekidi trudnoće ne smeju da budu vid planiranja porodice.

Medicinska statistika pokazuje da svaka dvanaesta žena u Srbiji starosti od 15 do 49 godina godišnje izvrši najmanje jedan nasilan prekid trudnoće. Među njima je čak 25 odsto žena koje iza sebe imaju četiri ili više takvih iskustava. Koliko god zvučalo nelogično, njima je manji problem da se jednom u godini ili u dve godine podvrgnu ozbiljnoj hirurškoj intervenciji prekida trudnoće, nego da malo više povedu računa o svojim seksualnim odnosima. Ginekolozi ističu da se neke pacijentkinje ponašaju kao da je abortus sredstvo kontracepcije.

- Ako medicinski ili etički razlozi ne nalažu drugačije, uvek pokušavam da ubedim pacijentkinju da nastavi trudnoću - kaže ginekolog Ilija Stojmenovski, vlasnik privatne klinike u Beogradu.
- Međutim, nisam uspeo da ubedim nijednu. Svaka je bila ubeđena da iz nekog ekonomskog, socijalnog ili emotivnog razloga treba da abortira - kaže i upozorava da nasilni prekidi trudnoće u Srbiji imaju razmere i odlike prave epidemije, koja će ostaviti tragične posledice po sudbinu države i naroda.

Stručnjaci se slažu da je jedino dugoročno i efikasno rešenje podizanje nivoa znanja i svesti seksualnih partnera, posebno mladih ljudi, o prednostima prevencije, odnosno korištenja kontracepcije. Možda i kroz uvođenje časova iz seksualnog obrazovanja u školama.

Dok u Španiji, Švajcarskoj ili Portugalu upotrebu nekog sredstva kontracepcije prilikom prvog bračnog odnosa praktikuje najmanje 50, a u nekim zemljama i 80 odsto mladih, u Srbiji taj procenat ne prelazi 20 odsto.

Po mišljenju stručnjaka osim niske svesti o prednostima kontracepcije i, kao posledica, velikog broja neželjenih trudnoća, najveći razlog za nepodnošljivo veliki broj abortusa u Srbiji je sve veća samoživost roditelja, majki i očeva, koji su sve manje spremni da se zbog bilo čega, pa makar to bilo i sopstveno potomstvo, odreknu ličnog komfora.

Komentari

saša
14.03.2015 - 12:41

TO NI ŽIVOTINJE NE RADE,I ONE SE POBRINU ZA POTOMSTVO!

1
0